Poslednjih godina mnogo se govori o savremenom roditeljstvu. Roditelji žele da budu bliski sa decom, da ih razumeju, da im pruže podršku i sigurnost. Trudimo se da naša deca ne nose teška iskustva iz detinjstva, da imaju poverenja u nas i da znaju da su voljena.

Bliskost i razumevanje detetu su zaista potrebni.

Međutim, stručnjaci iz oblasti razvojne psihologije i pedagogije upozoravaju da u toj želji da zaštitimo dete od svake neprijatnosti ponekad odlazimo u krajnost. Granica između razumevanja i popustljivosti postaje nejasna.

Kada želja da budemo bliski postane problem

Popustljivost se ne ogleda u ljubavi, već u izbegavanju neprijatnosti. Prepoznaje se onda kada roditelj popušta čim dete pokaže nezadovoljstvo, kada se jasno „ne“ zamenjuje dugim pregovaranjem i kada se odluke povlače, jer je detetu teško da ih prihvati.

Na prvi pogled, takav pristup deluje brižno. Roditelj želi da dete ne pati, da ne bude frustrirano i da se ne oseća povređeno.

Kada se pravila stalno menjaju i odluke povlače čim dete zaplače, dete ne zna koja pravila važe.  Smiren i istrajan roditelj detetu daje jasnu poruku da postoji red i disciplina.

Ljubav nije suprotnost disciplini

U savremenom roditeljstvu često se stiče utisak da disciplina znači strogoću. Disciplina u vaspitanju ne podrazumeva kaznu, već red, granice i doslednost.

Dete mora da nauči da postoje pravila i obaveze. Mora da nauči da snosi posledice svog postupka. Bez toga nema razvoja odgovornosti.

Dete koje nikada ne doživi odbijanje, čekanje, ograničenje ili posledicu svog postupka ne uči kako da se nosi sa stvarnim životnim situacijama.

Roditelj koji stalno rešava detetove probleme pre nego što ono pokuša samo, uklanja svaku prepreku i štiti ga od posledica, onemogućava razvoj emocionalne otpornosti, odgovornosti, samostalnosti i sposobnosti rešavanja problema.

Vaspitanje ne znači ukloniti svaku prepreku, već naučiti dete kako da je savlada.

Roditelj nije prijatelj u svemu

Uloga roditelja i uloga prijatelja nisu iste.

Roditelji teže da budu najbolji prijatelji svojoj deci, čime se briše neophodna hijerarhija i slabi autoritet koji su detetu potrebni za osećaj sigurnosti.

Detetu nije potreban roditelj koji će se u svemu saglasiti s njim. Potreban mu je roditelj koji postavlja granice i stoji iza svojih odluka. Roditelj koji ume da sasluša, ali i da ostane dosledan.

To nije strogoća. To je odgovornost.

Gde je mera?

Ni hladnoća nije rešenje, ali nije ni popustljivost. Zdravo roditeljstvo podrazumeva ravnotežu između razumevanja i jasnih granica. Roditelj može da kaže: „Razumem da si ljut, ali pravilo se ne menja.“ Može da pokaže bliskost, a da pritom ne povuče odluku.

Dete tada uči dve važne stvari, da je voljeno i da postoje pravila koja važe.

Najvažnija poruka

Dete ne treba štititi od svake nelagodnosti. Uloga roditelja nije da ukloni sve prepreke, već da nauči dete kako da ih pređe.

Tako se gradi karakter.