Prema teoriji integralnog razvoja postoji veza između motoričkog, kognitivnog i emocionalnog razvoja. Ova teorija naglašava da je razvoj deteta multidimenzionalan i da se različiti aspekti razvoja međusobno povezuju i utiču jedni na druge. Kao rezultat toga, napredak u jednom području, kao što je motorički razvoj, može pozitivno uticati na druge oblasti razvoja, uključujući kognitivni i emocionalni razvoj. Stoga, redovno fizičko vežbanje i podsticanje motoričkog razvoja može biti od ključnog značaja za optimalan celokupni razvoj deteta.

Poslednjih godina je sve veći broj istraživanja koja su usmerena na proučavanje uticaja fizičkih aktivnosti na razvoj mozga i kognitivnih sposobnosti kod dece. Dokazano je da redovno fizičko vežbanje može da poveća obim mozga i formira nove nervne puteve, što dovodi do pozitivnih promena u strukturi i funkciji mozga. Samim tim dovodi do poboljšanja kognitivnih sposobnosti kao što su razmišljanje, pažnja, koeficijent inteligencije i školsko angažovanje. Međutim, najznačajniji efekti se odnose na izvršne funkcije mozga, koje su ključne za organizovanje i upravljanje ponašanjem u kompleksnim situacijama. 

Dakle, brojni su pozitivni efekti fizičkih aktivnosti na kognitivni prostor dece. Međutim, kada se radi konkretno o deci predškolskog i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta, trenutno u svetu preovlađuje nekoliko programa fizičkih aktivnosti. To su programi zasnovani na učenju motoričkih veština, kognitivno-motoričke vežbe, aerobne aktivnosti i naravno programi bazirani na nastavi fizičkog vaspitanja (škole sporta). 

Kognitivno-motoričke vežbe predstavaljaju kombinovanje fizičkih vežbi sa rešavanjem kognitivnih zadataka. Ovakve vežbe mogu poboljšati pažnju, radnu memoriju, procesuiranje informacija i sposobnost rešavanja problema kod dece. Dakle, to su aktivnosti kod kojih deca treba uz izvođenje određene fizičke vežbe istovremeno da prepoznaju i izgovaraju nazive predmeta ili boja na slici, da broje, sabiraju i sl. Problem kod ovih vežbi je što često sama fizička aktivnost bude zanemarena i cilj bude isključivo kognitivni deo zadatka.

Program učenja osnovnih motoričkih veština (eng. Fundamental Movement skills) zasnovan je na usvajanju osnovnih lokomotornih (trčanje, skakanje, hodanje, trčanje unazad, penjanje stepenicama, plivanje, rolanje) i manipulativnih veština (bacanje i hvatanje lopte, vođenje lopte rukom ili nogom, šutiranje). Ovaj program učenja kroz fizičku aktivnost utiče na razvoj neurona u mozgu, poboljšava sposobnost koncentracije, memorije i razmišljanja kod dece, a sa druge strane datim programom direktno se utiče i na motoričke veštine dece.

Aerobno vežbanje podrazumeva aktivnosti koje su nižeg intenziteta i mogu se izvoditi u dužem vremenskom intervalu poput trčanja, hodanja, vožnje bicikla ili plivanja. Ovakve aktivnosti povećavaju protok krvi i kiseonika u mozak, što može poboljšati kognitivne sposobnosti, poput memorije, pažnje i sposobnosti rešavanja problema.

Pored pomenutih, postoje i drugi brojni programi fizičkih aktivnosti za decu kao što su: različiti sportovi, motoričke igre,  vežbanje uz muziku, oponašanje životinja i dr. U krajnjem slučaju, izbor samog programa zavisi od interesa i sposobnosti svakog deteta.

Iz dosadašnjih informacija videli smo da redovno vežbanje može poboljšati pažnju, fleksibilnost, radnu memoriju i planiranje, što može biti od velike koristi u obrazovnom procesu. Zbog svega navedenog, preporučuje se uključivanje dece u redovne fizičke aktivnosti kako bi poboljšali svoje kognitivne sposobnosti i održali opšte zdravlje i blagostanje. Da bi se postigao najbolji rezultat, deca bi trebalo da praktikuju raznovrsne fizičke aktivnosti koje uključuju različite vrste pokreta i kretanja, pružajući im različite izazove na različitim nivoima. Kroz ove fizičke aktivnosti deca razvijaju svoje intelektualne kapacitete i stvaraju dobru osnovu za učenje i rešavanje intelektualnih zadataka.