Često se susrećemo sa pitanjima roditelja koji se plaše da će njihovo dete podleći negativnom pritisku vršnjaka. Ova zabrinutost je razumljiva, ali važno je shvatiti da je pritisak vršnjaka normalan deo socijalnog razvoja i da, sa pravim smernicama, može biti korisno iskustvo za vaše dete.

„Pritisak vršnjaka“ nije uvek negativan, može biti pozitivan i koristan za razvoj deteta. Kroz interakcije sa vršnjacima, dete uči važne socijalne veštine, razvija svoj identitet i formira vrednosti.

Međutim, postoje situacije u kojima vršnjački pritisak može dovesti do problema, kao što su rizično ponašanje ili emocionalni stres. Kao roditelju, vaša uloga je da pomognete detetu da nauči kako da se nosi sa ovim pritiscima na zdrav način.

Ljudi su socijalna bića. Imamo urođenu potrebu za društvom, da pripadamo grupi, da se osećamo prihvaćeno i dobrodošlo. Ovo je deo našeg društvenog razvoja i nešto što dete počinje da istražuje čim počne da provodi više vremena sa vršnjacima. Kada krene u školu dete je dovoljno zrelo da brine o tome šta drugi misle o njemu.

Roditelji su presudni u razvoju emocionalne inteligencije, koja omogućava detetu da efikasno rešava sukobe, da se odbrani od negativnih vršnjačkih uticaja, kao i da sklapa prijateljstva na višem i dubljem nivou. Čak i tokom adolescencije, uticaj roditelja ostaje snažan, posebno kada je veza između roditelja i deteta jaka.

Uticaj vršnjaka može biti vrlo koristan.  Od svojih prijatelja dete može da nauči da bude dobronamerno, ljubazno i brižno, da nesebično deli sa drugima, da poštuje autoritet i školska pravila. Ovaj uticaj se često dešava spontano, kroz svakodnevne aktivnosti. Družeći se sa vršnjacima dete razvija empatiju prema drugima, shvatajući da svako ima pravo na svoje jedinstvene stavove i mišljenja.

Važno je imati na umu da se različite vrste pritiska vršnjaka manifestuju u zavisnosti od uzrasta deteta. Mlađa deca se pridržavanju pravila, dok starija deca počinju da se upoređuju sa drugima, što može dovesti do urušavanja samopouzdanja i samopoštovanja. Adolescenti poklanjaju veću pažnju mišljenjima drugih o sebi, postaju osetljiviji na kritike, a istovremeno uče kako da razumeju i poštuju različitosti među svojim vršnjacima.

Nije svako nepoželjno ponašanje deteta posledica negativnog uticaja vršnjaka. Ponekad dete samo preuzima vrednosti koji se razlikuju od roditeljskih stavova. Učitelji, takođe, imaju ključnu ulogu u stvaranju pozitivnog i bezbednog okruženja, koje će podstaći zdrave vršnjačke interakcije i uticaje.

Ako vaše dete ima problema sa vršnjačkim pritiskom, važno je da ga saslušate i podržite. Otvoreno razgovarajte o njegovim brigama i strahovima, pokazujući mu da su vam njegova osećanja bitna. Podstičite ga da razmišlja o problemima na konstruktivan način i da samostalno traži rešenja, dok bi vi kao roditelji trebalo da budete tu da da pružite savet ili podršku kada je to potrebno. Ohrabrite ga da zauzme stav i bori se za svoja prava, a ujedno mu ponudite izlaz iz neželjenih situacija.

Dete treba da shvati da je normalno i prihvatljivo da ima sopstvena mišljenja i stavove, čak i onda kada se ne podudaraju sa mišljenjima vršnjaka.

Podsticanje ovakvog stava pomaže detetu da se razvije u jaku i samouverenu ličnost, sposobnu da se na zdrav i konstruktivan način nosi sa pritiscima. Sve to može biti ključno za njegov dalji socijalni i emotivni razvoj.