Vršnjačko nasilje i dalje je jedna od najvećih briga roditelja i nastavnika. Može biti verbalno (uvrede, ruganje, ismevanje), socijalno (ogovaranje, isključivanje iz društva), fizičko (guranje, udaranje) ili digitalno (viber grupe, internet poruke i komentari). Psiholozi naglašavaju da dete koje trpi nasilje često o tome ne govori, ali njegovo ponašanje može pokazivati promene.

Pedagog i defektolog ističu da je važno da roditelji obrate pažnju na znakove poput: iznenadna zatvorenost, izbegavanje škole, gubitak apetita, plačljivost, promene u ponašanju ili psihosomatske tegobe poput bolova u stomaku i glavobolja. Ako dete ima poteškoće da se uključi u grupu, stalno je samo ili ga drugi izbegavaju, to takođe može ukazivati na problem.

💬 Kako razgovarati sa detetom?
Umesto klasičnog pitanja: „Kako je bilo u školi?“, stručnjaci preporučuju otvorena i konkretna pitanja:

• Šta ti se danas najviše svidelo u školi?
• Sa kim si se igrao?
• Da li je bilo nečega što ti nije prijalo?
• Postoji li neko ko te uznemirava ili ismeva?
• Kako se osećaš kada si na odmoru?

Ovakav razgovor pomaže roditelju da stekne realnu sliku o tome kako se dete oseća u kolektivu. Posebno je važno ne reagovati impulsivno i ne okrivljavati dete, već graditi odnos poverenja kako bi dete znalo da je bezbedno da priča o onome što ga muči.

🎯 Šta stručnjaci preporučuju?
Stručni timovi naglašavaju da se vršnjačko nasilje često razvija postepeno, ali da se može blagovremeno sprečiti ako postoji saradnja između roditelja i škole. Škola treba da bude mesto u kojem se dete oseća sigurno i prihvaćeno, a stručno osoblje ima ključnu ulogu u praćenju emocionalnog i socijalnog razvoja deteta i prepoznavanju rizičnih ponašanja.

Radionice o nenasilnoj komunikaciji, razvijanje empatije i timski rad podstiču saradnju između dece i samo su neki od načina na koje škola može delovati preventivno. Uključivanjem stručnog tima u svakodnevni život razreda, stvara se sistem podrške u kojem se dete ne oseća usamljeno i nezaštićeno.

🧠 Kome se obratiti – pedagog, psiholog ili defektolog?
Ako dete pokazuje izražene emocionalne promene, zatvorenost ili teskobu, razgovor sa psihologom može pomoći u razumevanju dubljih uzroka.
Kada se javljaju problemi u socijalizaciji, vršnjačkim odnosima ili ponašanju u razredu, preporučuje se kontakt sa pedagogom.
Ako dete ima specifične teškoće u učenju, pažnji, govoru ili adaptaciji, uloga defektologa je ključna u pružanju ciljanih strategija i podrške.

📞 Ako imate dilemu, niste sami!
Ukoliko primetite promene u ponašanju deteta, nemojte čekati da se situacija pogorša. Razgovarajte sa školskim psihologom, pedagogom ili defektologom i budite deo rešenja.
Svako dete zaslužuje da odrasta u sigurnom okruženju i ide rado u školu.

📧 info@znamzavise.rs
📞 064/011 98 85
🌐 www.znamzavise.rs